Da li u Srbiji još treba da se „plašimo“ električnih automobila?

Da li su i kako u Srbiji rešena pitanja koje postavlja svaki potencijlani kupac električnog automobila – gde ću puniti auto i da li moram da instaliram deset aplikacija da bi to punjene strujom platio?

Eksplozivan rast broja električnih automobila na razvijenim tržištima sveta, od Severne amerike,preko Evrope sve do Kine ali i nekih možda neočekivanih kao što je Turska, pokazuje da e-mobilnost nije prolazni trend već da je svima jasno da je vozilima sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem „odzvonilo“.

U Srbiji po ovom pitanju zaostajemo, ali broj ekoloških vozila potpuno na struju je „statistička greška“ (zvanično 1.722 komada) i sve sa hibridnima ne prelazi 17.000 vozila. A samo automobila imamo registrovanih 2,3 miliona. Međutim, i ovde se situacija menja jer rešavaju se neki od problema za koje se u širokoj jasnosti pretpostavlja da su oni zbog kojih je ovaj broj mali – mreža javnih punjačkih stanica, pre svega.

Ali, da li je to što nema dovoljno punjača na autoputevima, ili što su punjači različiti, sa posebnim aplikacijama i načinima plaćanja, zaista problem 24sedam je na konferenciji „EV Days“ u Novom Sadu razgovarao sa onima koji se ovime bave svakodnevno.

– Mnogo je tu pitanja koja se obično postavljaju kada se gleda zašto bi neko kupio električno vozilo, od pitanja (i dalje visoke) cene, podrške države za kupovinu ali i toga gde će taj kupljeni auto da se puni. Ovo poslednje je najveća briga potencijalnih kupaca ali taj problem se i kod nas ubrzano rešava i po pitanju broja punjača i brzine punjenja i to više ne treba da bude opredeljujući faktor kod kupca – smatra profesor Boris Dumnić, sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, organizator treće po redu konferencije „EV Days“.

Sa profesorom Dumnićem slaže se i Petar Gavranović, potpredsednik „OMR Grupe“, u čijem su sastavu i firme za prodaju, lizing i osiguranje ovakvih vozila ali i punjača.

– Ljudi se „plaše“ električnih automobila zbog logističkih pitanja, imaju strah da neće imati gde da se napune ili da ostanu „na putu“. Ali već sada imamo dovoljno solucija za svaku vrstu korisnika. Građani će svoje automobile puniti kod kuće ili na poslu, kompanije u svojim dvorištima, a svi na sve većem broju javnih punjača na putevima, u tržnim centrima, hotelima, restoranima… U kombinaciji svega ovoga ljudi bez straha mogu da koriste svoje vozilo – napominje Gavranović.

Sve što treba za e-mobilnost imamo i u Srbiji

Da je tenhologija već tu, u Srbiji, i da će i javnih punjača biti „više nego sada benzinskih stanica“, za 24sedam kaže i Vukašin Bjelić iz „Fleet Menagement Team-a“, koji zastupa dva proizvođača punjača ali ima i svoju “e-Drive“ aplikaciju.

– Interesovanje je ogromno i mi smo malo zatečeni brzinom tranzicije ka e-mobilnosti i brojem upita za punjače svih vrsta. Imamo u ponudi i AC i DC punjače, tj, i „brze“ i „spore“,

Ali, ni mreža javnih punjača nije problem, jer osnovno punjenje je „kod kuće“, bilo u kućnoj garaži ili sedištu kompanije. Posle noćnog punjenja od pet ili šest sati i na sporom punjaču imate i više nego dovoljno struje a oni javni će vam trebati tek za neka duža putovanja. A ušteda u novcu je značajna. Sa punjenjem kod kuće da pređete 100 kilometara vas košta 200 dinara, a na javnom brzom punjaču do 700, odnosno manje od tri litra dizela – objašnjava Bjelić.

Bjelić kaže da je rešen i drugi problem, tačnije dva, koji su mučili vozače, a to su različite aplikacije za punjenje sa različitih mreža punjača ali i plaćanje preko njih.

– Mi imamo e-mobiliti aplikaciju „e-Drive“ koja je prva razvijena na domaćem tržištu i preko koje možete da vidite sve stanice u najvećoj svetskoj mreži „Hubject“. Takođe, svi oni koji preko nas instaliraju javne punjače, odmah se vide globalno. S ovom aplikacijom možete da dopunite svoje elektrovozila na više od 100 stanica u Srbiji, da platite preko platne kartice i da dobijete domaći fiskalni račun, što nje slučaj sa mnogim drugim aplikacijama kod nas. Tako da, nema više nikakvih tehničkih prepreka da kupite električni automobil i uživate u njemu i u Srbiji – zaključuje Vukašin Bjelić.

Izvor: 24sedam.rs